SRBIJA U EVROPSKOJ UNIJI: Šta od toga imam JA, šta od toga ima MOJ GRAD

Kao i svake godine civilno društvo će obeležiti 9. Maj - Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom. Ove godine koalicija nevladinih organizacija iz 44 grada Srbije je pokrenula, a Fond za otvoreno društvo je uobličio projekat SRBIJA U EVROPSKOJ UNIJI: Šta od toga imam JA, šta od toga ima MOJ GRAD.
Okosnicu projekta čini 300 interaktivnih panela na kojima će najmanje 25 000 građana Srbije imati priliku da u direktnom dijalogu sa oko 900 stručnjaka dobije odgovore na pitanja da li i na koji način proces pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji utiče na životni standard, kvalitet života, lični i profesionalni razvoj.
Teme za interaktivne panele su definisane lokalno, saglasno razvojnim potrebama svake lokalne sredine i intersovanjima građana. Sve teme se razmatraju na primerima i iskustvima karakterističnim za lokalnu sredinu. Na panelima se između ostalih raspravlja o sledećim pitanjima:

Ekonomski razvoj, smanjivanje siromaštva i rast životnog standarda:
investicije, razvoj malih i srednjih preduzeća i rast zaposlenosti; investicije, rast konkurentnosti i izvoza domaćih proizvoda i rast zarada;
ruralni razvoj: razvoj infrastrukture i komunikacijskih mreža;
poljoprivredna proizvodnja i uslovi za unapredjenje poljoprivredne politike;
transportne politike na nacionalnom i regionalnom nivou kao uslov ekonomskog razvoja zemlje, ujednačavanja regionalnog razvoja i povećanja konkurentnosti domaćih roba i usluga;
reforma obrazovanja kao uslov za rast zaposlenosti i otvaranje bolje plaćenih radnih mesta (unapređivanje kvaliteta investicija); ekologija kao uslov razvoja određenih privrednih grana (turizam, organska poljoprivreda) i unapređenje javnog zdravlja;
Suzbijanje korupcije i kontrola javnih vlasti i javnih finansija kao uslov ekonomskog i demokratskog razvoja i socijalne pravde;
Dobro upravljanje i efikasno funkcionisanje institucija i vladavina prava kao garant ekonomskog i stabilnog političkog razvoja:
učešće građana u procesima donošenja odluka;
dostupnost javnih servisa (obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita kao uslov jačanja građanske kohezije i stabilnog razvoja;
predstavljenost interesa svih građana u lokalnim i nacionalnim institucijama kao osnov socijalne kohezije i uslov razvoja;
ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i inkluzivne socijalne politike.
Politika uslovljavanja - specifičan odnos EU prema Srbiji ili jednaka pravila za sve?

Između interaktivnih panela u svakom gradu će članice koalicije organizovati i niz drugih aktivnosti: ulične performanse, izložbe, sportska takmičenja, neformalne razgovore sa građanima, članovima različitih profesionalnih udruženja (malih privrednika, advokata, nastavnika, novinara, poljoprivrednika, itd.), EU telefone, i sl. Očekujemo da će će bar 100 000 građana biti obuhvaćeno ovim aktivnostima.
Civilno društvo se opredelilo da 2008. ovako obeleži Dan Evrope jer je tema Evropske unije i pridruživanja Srbije EU postala jedna od najkontroverznijih na javnoj sceni Srbije.
Približavanje Srbije EU je od 2000, bar deklarativno, bio jedan od prioriteta svake njene vlade. Proces pridruživanja EU je predstavljao ravnotežnu pravu, oko koje su oscilirale svi reformski zahvati i politike. Uzgred, svi pokazatelji govore da su reforme bile uspešne samo u meri u kojoj su integrisale vrednosti, standarde i norme EU i njihovo efektivno sprovođenje u praksi. Proces pridruživanja EU, kao proces ekonomskog i demokratskog razvoja, s pravom je shvatan kao deo državotvornog procesa.
Početkom 2008. situacija se promenila. Potrošeno je mnogo društvene i političke energije da se ova tema u potpunosti ukloni iz javnog prostora. Manipulisanje emotivnim reakcijama građana u vezi sa Kosovom praćeno je podgrevanjem antievropskog raspoloženja s ciljem da se poljulja opredeljenje građana za proevropski razvoj zemlje (među kojima se i danas 70% izjašnjava za pridruživanje Srbije EU) i stvore uslovi za njihovu društvenu izolaciju i atomizaciju u agresivnom „patriotskom“ okruženju, a svako promišljanje evropske budućnosti Srbije tabuizira.
Kada je ova namera osujećena gotovo svi javni poslenici su počeli da izražavaju svoju odanost evropskoj budućnosti Srbije. Međutim, svako od njih ima sopstvenu interpretaciju značaja, sadržaja i vremenske dimenzije procesa pridruživanja Srbije EU. Protivurečne interpretacije različitih aktera mistifikuju temu pridruživanja Srbije EU, prave konfuziju i kompromituju ideju evropeizacije i samu mogućnost članstva zemlje u EU, ne dajući građanima dovoljno informacija na osnovu kojih mogu doneti racionalan izbor.
U ovim okolnostima projekat kreira javni prostor koji nudi građanima mogućnost da dobiju verodostojne podatke da li, kako i na koji način pridruživanje Srbije Evropskoj uniji:

radi u korist opštih interesa zemlje i svakog pojedniačnog građanina individualno, profesionalno, kao preduzetnika ili zaposlenog, studenta, roditelja, aktivnog građanina ili pripadnika određenog etniciteta;
podržava stablizaciju procesa demokratizacije Srbije i unapređenje funkcionisanja njenih institucija;
stvara sigurnu podlogu za njen ravnomeran i održiv ekonomski razvoj;
kreira uslove za reafirmaciju i razvoj njenog kulturnog identiteta;
jača njene kapacitete za odbranu razvojnih, bezbednosnih i kulturnih interesa.

Istovremeno, projekat pruža efektivnu mogućnost da se razjasni da nastavljanje procesa pridruživanja Srbije EU nije smetnja nijednom drugom procesu saradnje Srbije u međunarodnim odnosima i ne predstavlja prepreku ostvarivanju drugih ciljeva Srbije, pa čak ni zalaganju za reintegraciju Kosova u Srbiju.
Članice koalicije će tokom javnih debata identifikovati najčešče postavljena pitanja građana u vezi sa pridruživanjem Srbije Evropskoj uniji (tzv. FAQ - Frequently Asked Questions). Najčešća i najznačajnija pitanja građana i mogući odgovori pojedinih stručnjaka biće periodično prezentovani javnosti posredstvom medija.